PIŠE: Aleksandar RAKOČEVIĆ

Nismo radili bilo kakva istraživanja. Nismo se puno interesovali ni za tuđa. Sklopili smo jednu prirodnu koaliciju koju čine ljudi mahom ostvareni u svojim profesijama, relaksirani izbornim rezultatom, kakav god da bude; a s razlogom očekujemo najbolji, jer se, jednostavno, osjeća u vazduhu.

Bio sam dio mnogih koalicionih saveza- nikada nije bilo ovako: prijatno, opušteno, sa toliko smijeha i bez brige, bez tenzija i krupnih riječi, sa optimizmom i pozitivom, sa malo riječi i sa puno rada…

Družimo se, svuda nas ima, a već smo uz par sati kvalitetnog druženja bili na korist sebi i građanima.

Većina naših kandidata sa liste je prvi put u politici. Poslednje što iz toga proizilazi je neiskustvo. Iz toga proizilazi nova, pozitivna energija, više volje, poleta, ambicije i istinske želje da našem gradu budemo na korist. Neki od nas iskusnijih smo se izmakli malo u stranu, ali ne možemo biti više i iskrenije uz naše nove kolege. Ponosan sam na ove ljude.

Zato mi je i krivo, i priznajem da je ostao gorak ukus nakon jutrošnjeg prizora, kada sam vidio šta je grupa nekih uzaludnika ostavila na izlozima prostorija našeg novog izbornog štaba.

Fotografije predstavnika sve tri naše stranke koje čine koaliciju, bile su poderane, odcijepili su im lica. Meni to miriše na DPS, pošto smo odabrali zgradu u kojoj su smještena i javna preduzeća koja su oni privatizovali. Miriše mi na njihovu paniku i nervozu jer sam načuo da su dobili rezultate istraživanja koje im se nimalo ne dopada. I taman da na to zaboravim, popodne se dogodi još jedan mali incident. Na moje iznenađenje, njegov vinovnik je bio Dušan Raičević, lično. Dok smo dijelili svoj reklamni materijal na šetalištu, Raičević se, u društvu supruge, našao u blizini. Tu se srdačno (makar je tako djelovalo) pozdravio sa Draganom Tufegdžićem, nosiocem naše liste “Idemo, ljudi! Demokratski, evropski, ujedinjeno, za Bar! Br. 7”. Reporterka lokalnog portala je htjela da zabilježi taj trenutak, kao što bi učinio svaki normalan novinar. Međutim, Dušanu se to nije dopalo, pa joj je prišao i napao je, pitajući: zašto to radi (koje?), zašto snima (šta?) da li želi sve da uništi (šta to?) ITD…

Žena je ostala u šoku, pogledom trežeći nekoga da se umiješa i zaštiti je. Tako mi je rekla kasnije, kasno uveče, kada sam je pozvao da pitam šta se dogodilo. I dalje je bila u šoku, i dalje gotova da zaplače, i dalje joj je bilo neshvatljivo zbog čega bi jedan predsjednik opštine tako reagovao na obično fotografisanje sa političkim oponentom, pred neke lokalne izbore…

Zbog čega je Raičević pomislio da u tome ima loše namjere, treba pitati njega.

Poznajem ga dovoljno dobro da mogu da tvrdim da nije u njegovoj prirodi da nekome, a pogotovo jednoj dami- usere dan. Ali, strah životu kalja obraz često, a isto tako ne mogu reći da ne mislim da je plašljiv, i da ni pod razno nije pripremljen za poraz kojem se neumitno baca u zagrljaj. Na kraju krajeva, on i takvi drhte i kad Đukanović zove da čestita a ne da pjeni zbog poraza.

Elem, ne mogu da sakrijem da mi je drago i što su nam vandalski nasrnuli na prostorije- prelijepićemo novim fotografijama, ni što je nervozni Dule-dudule isprepadao novinarku- preboljeće ona to, jer je i Dule svoju jalovu političku karijeru priveo kraju, a sa njim i dps odlazi u opoziciju. Tako da Dule, nakon 23.10. može slobodno da se vrati onome što ga je i preporučilo za visoke lokalne funkcije, kako to rekoše- “podopolagačkim radovima”, a ovaj grad ostavi onima koji su spremni i voljni da se na pošten način bore za bolje sjutra našeg napaćenog Bara. Idemo, ljudi!

Ne obazirite se na bijes luzera kojima je “imao pa nemao” najveća trauma u životu.

(Autor je kandidat za odbornika koalicije „Dragan Tufegdžić – Idemo, ljudi“ Demokratski, evropski, ujedinjeno“ – 7)